Zašto ne paziš? Ovo su samo neke od fraza koje svakodnevno čujemo ili izgovaramo. Pažnju možemo definisati kao psihičku funkciju pomoću koje čovek može da usmeri i održi svoju psihičku energiju na određenoj informaciji koja je predmet njegovog interesovanja. To je usmeravanje i usredsređivanje mentalne aktivnosti na određeni predmet, pojavu, misao, situaciju . . . Elementi pažnje su postojanost (stalnost) i gipkost (prebacivanje pažnje sa informacije na informaciju). Kada je pažnja usmerena (stalna), nakon 45 minuta dolazi do zamora moždanih ćelija, pa je tada neophodan odmor. Da li je neko fokusiran, usredsređen na zadatak ili nešto slično, možemo primetiti na osnovu telesnih manifestacija pažnje. To su:
SPOLJAŠNJE manifestacije: celo telo, oči usmereni su ka objektu posmatranja; čelo je blago naborano, usta su poluotvorena . . .
UNUTRAŠNJE manifestacije: zenice se sužavaju, dolazi do promene pulsa, usporeno disanje, . . . Kod dece, pažnja (usmerenost) i budnost (koncentrisanost) utiču na njihovo opažanje sveta. Na uzrastu do kraja prve godine života, deci pažnju privlače stvari koje su nove i iznenađujuće. Mlađoj deci, pažnju privlače promene u okolini. Sa odrastanjem dece, samoregulacija pažnje je veća, tj. pažnja se upravlja prema ciljevima i namerama deteta. Trajanje pažnje se povećava, a lakoća odvraćanja se smanjuje. Opseg i zadržavanje pažnje, takođe se povećavaju sa uzrastom. Koliko vremena deca mogu biti fokusirana? Jensen navodi „formulu“: BROJ GODINA + 2. Kako uticati na razvoj pažnje? Obezbedite:
da dete ima dovoljno zdravog sna
harmonične porodične odnose
emocionalne odnose prema detetu
svoju posvećenost
igru
pravila porodičnog života, informacije i podsticaji koji se upućuju detetu od strane roditelja, trebaju biti jasni i konstantni.
